Грчки историчар Херодот (5. век пре н.е.) тврди да су друштвене игре настале у Лидији, у Малој Азији. Порекло и време њиховог настанка је, по свему судећи, немогуће утврдити. Оно што знамо када су у питању друштвене игре, јесте да се Римљани нису много разликовали од људи данашњице. Обожавали су их и њима испуњавали слободно време.
Популарне су биле игре на табли, које подсећају на данашњи шах, ризико, игру „мице“ или „даме“. Неке од игара су нам делимично познате (ludus latrinculorum, игра најамника, duodecum scripta…). Прибор се састојао од стола или табле (tabula lusoria), две коцке (alea), жетона, пиона (calculi), рађених од камена, кости, глине, и пехара (шоље) за мешање коцки пре њиховог бацања. Табла или сто могла је бити израђена од камена, дрвета, глине, метала. Војници склони клађењу, могли су користити и опеку као таблу. Примерак опеке са урезаним пољима чува се у Народном музеју у Пожаревцу.
У игри су се „надметала“ два играча, а победник је називан Imperator. Табла је била издељена на различит број поља (15 x 13, 6 x 6, 7 x 7, 8 x 8, 9 x 9…), а коцке, коришћене за бацање, имале су, као и данас, ознаке од 1 до 6. Најбоље бацање су биле две шестице (Венера), најлошије оно са најмањом вредношћу (Пас). Жетони су различитог облика са урезаним вредностима – ознакама, као што су примерци из Збирке Дуњић, који имају урезану ознаку X (десет). Могли су бити и необележени, што је можда значило да имају најмању вредност. Жетони су се могли кретати различито, као и фигуре у шаху, линеарно, напред-назад (ordinarii), и косо, скоковито (vagi), померајући се за онолико поља колико им је дозвољавало претходно бацање коцки, односно добијена вредност на њима. У игри duodecum scripta, циљ је био да се линеарним кретањем што пре стигне на противнички почетни положај.
Жетони и коцке за игру нађени су у насељима, утврђењима, али и у гробовима покојника различите старосне доби. Део гробног инвентара су и примерци који се чувају у Збирци Дуњић и Космај. Њихово присуство у гробовима требало је да потврди веровање како је животни циклус хазардна игра, у којој је сваки следећи потез неизвестан, и да судбина зависи искључиво од среће и воље богова.
Пoштовани ученици са задовољством Вам представљам најновије издање издавачке куће Герундијум – Илустровани историјски атлас, помоћу којег ћете лакше разумети историјске догађаје, појаве и процесе о којима учите на часовима историје.
Уколико сте заинтересовани за набавку Илустрованог историјског атласа можете га прелистати на следећем линку
Рударење на овим просторима са краћим или дужим прекидима траје од праисторије до данашњих дана. Трагова рударских радова има из свих важнијих развоја рударства. Има знатних трагова праисторијског, преко античког и средњевековног рударства, али и трагова рударства из времена турске и аустријске окупације наших крајева. Последња фаза обнове српског рударства траје од 1849. године.
Поштујући епидемиолошке мере, 28.12.2021. године ученици VIII-2, посетили су ову изложбу и имали прилику да се у пратњи кустоса Боривоја Крчмаревића, упознају неким од најзначајнијих фаза богате рударске делатности на овим просторима.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Ученици у Музеју
Ученици VIII1 разреда, ОШ „Велимир Маркићевић“, Надежда Петковић и Марко Граховац остварили су пласман на окружно такмичење из Историје. Надежда је освојила друго док је Марко освојио треће место на општинском такмичењу, одржаном 25.4.2021. године у ОШ „Велимир Маркићевић“ у Мајданпеку.
Марко Граховац
Надежда Петковић
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Пласман на окружно такмичење – Надежда Петковић и Марко Граховац
ЗБОГ ВАНРЕДЕНЕ СИТУАЦИЈЕ, УСВОЈЕНИХ МЕРА И ПРЕПОРУКА НАДЛЕЖНИХ, ОДЛАЖУ СЕ ПЛАНИРАНА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ИСТОРИЈЕ:
ОПШТИНСКО ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКOЛЕ
У ЗАВИСНОСТИ ОД ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СИТАЦИЈЕ А У СКЛАДУ СА ПРЕПОРУКАМА И ОДЛУКАМА НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА И У САРАДЊИ СА МИНИСТAРСТВОМ ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ДРУШТВО ЋЕ БЛАГОВРЕМЕНО ОБАВЕСТИТИ ТАКМИЧАРЕ О НОВОМ ТЕРМИНУ ОДРЖАВАЊА ТАКМИЧЕЊА.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на ОДЛАЖУ СЕ ПЛАНИРАНА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ИСТОРИЈЕ
Majdanpek u ne mnogo poznatom delu Branislava Nušića „Kikandonska posla“. Ko nije procitao, toplo preporucujem. Nušic delo ovako pocinje, a kako ga zavrsava, procitajte sami….
„Милина је била како је све то лепо ишло у Мајданпеку[1] до пре неког времена. Као пред рајским вратима стекли су се ту сви народи: и Талијан са шиљатом брдом и хармоником под пазухом, и Влах са дебелом главом и украденом погачом у торби, и Немац са плавим очима и молитвеником под мишком, и Словак са прћастим носем и флашицом ракије у џепу, и кога ти ту још није било. И све је то лепо живело, као да је од једне мајке. А око чега би и да се заваде? О веру се нису кршили, а политика им није ни присмрдила у мајданска окна. Они и не знају шта се овамо у Србији ради, не бирају посланика, не бирају кметове и сукметице, они и немају општине, не примају новине, па шта ће онда да их посвађа? Но и иначе су све то красни и питоми људи; по цео дан раде у мајданским окнима као кртице, а по целу ноћ пију као рибе. Па ако је и до старешина, може се, с руком на срцу рећи да у и то красни људи. Ето, поп Пера! Једино што је он обратне нарави, тј. oн по цео дан пије као риба, а по целу ноћ рије у душек као кртица; али иначе свака га вера поштује и воли као…”
[1] Мајданпек до 1891. г. није припадао никаквој општини ни округу, нити су му становници имали каквих политичких прва. Ово је прича из старог живота тог места (Бранислав Нушић)
Завршетак Основне школе је све ближи, а пред вашим ученицима 8. разреда је важна одлука где наставити даље школовање и шта уписати. Пошто ове године нисмо у могућности да вас посетимо и представимо нашу школу вашим малим матурантима.
Позивамо матуранте да погледају презентацију и сазнају да ли је Техничка школа Мајданпек и наши смерови прави избор за ваше будуће занимање.
Сматрам да је неопходно увести ред у овом online лудилу. Почели смо ученике да бомбардујемо информацијама без реда, са дневним оптерећењем које правазилази, предпостављам и оптерећеност студената на завршним годинама студија. Сматрам да је неопходно направити распоред часова на нивоу школе, по могућности равномерног оптерећења ученика. Мислим да то није тешко одрадити.
Мој предлог РАСПОРЕД ONLINE НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ:
ПОНЕДЕЉАК
УТОРАК
СРЕДА
ЧЕТВРТАК
ПЕТАК
V
VI
VII
M11, M12,M21
VIII
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на РАСПОРЕД ЧАСОВА ONLINE НАСТАВЕ
Ученица VII разреда, ОШ „Велимир Маркићевић“ Надежда Петковић остварила је пласман на окружно такмичење из Историје. Надежда је освојила треће место на општинском такмичењу, одржаном 15.3.2020. године у ОШ „Бранко Перић“ у Рудној Глави.
Окружно такмичење заказано је за 5.4.2020. у Бору.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Пласман на окружно такмичење – Надежда Петковић
Ученик V разреда, ОШ „Велимир Маркићевић“ Марко Мишев остварио је пласман на окружно такмичење из Историје. Марко је освојио треће место на општинском такмичењу, одржаном 15.3.2020. године у ОШ „Бранко Перић“ у Рудној Глави.
Окружно такмичење заказано је за 5.4.2020.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Пласман на окружно такмичење – Марко Мишев
У оквиру пројекта Учионица за 21. век, ученици OШ „Миладин Бучановић“ осмилили су игрицу „ЗАБАДАВА“. Погледајте како је текла прича од идеје до реализације.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Учионица за 21. век – игрица „ЗАБАДАВА“
Дан Примирјa у Првом светском рату обележава се сваке године 11. новембра у знак сећања на примирје потписано између савезника и Немачке, које је означило уједно прекид непријатељстава и крај рата. Овај датум проглашен је као национални празник у многим савезничким земљама, у знак сећања на страдале током рата. Примирје између сваезника и Немачке потписано је у железничком вагону у Компијену, Француска. Прекид непријатељстава званично је ступио на снагу 11. новембра 1918 — једанестог часа, једанестог дана, једанестог месеца. Супротстављене армије на западном фронту почеле су повлачење са својих позиција, а канадски војник Џорџ Лоренс Прајс се сматра последњом жртвом Првог светског рата. Усмртио га је немачки снајпериста у 10.58 часова, 11. новембра 1918. После Другог светског рата, назив празника је промењен као Дан сећања у земљама британског Комонвелта и као Дан ветерана у САД. Дан примирја је остао званични празник у Француској и Белгији. Зараћене стране у Првом светском рату мобилисале су око 70 милиона војника, а према неким проценама страдало је приближно 20 милиона људи.
Наталијина рамонда – Наталијина рамонда (Ramonda nathalie), биљка која расте како у Србији, углавном на истоку, тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Њена симболикаје вишеструка, и због станишта и због имена- цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс – чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, као што је, из пепела Првог светског рата, васкрсла српска држава.
Албанска споменица – Медаља за спомен на повлачење српске војске које је претходило победи у Првом светском рату.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Дан Примирјa у Првом светском рату
У оквиру пројекта Учионица за 21. век, 4.11.2019. године одржан је угледни час са ученицима VIII разреда ОШ „Миладин Бучановић“ у Влаолу.. Наставна тема Први светски рат, наставна јединица Иза фронтова великог рата. Циљ часа био је примена стечених знања на тродненвном семинару одржаном у периоду од 10. до 12. октобра 2019. године. Поред традиционалних техника рада, на часу су примењене технике критичког мишљења.
У оквиру пројекта Учионица за 21. век, 28.10.2019. године одржан је угледни час са ученицима VIII разреда ОШ „Миладин Бучановић“ у Влаолу.. Наставна тема Први светски рат, наставна јединица Почетак Првог светског рата. Часу присуствали директор школе и занитересовани наставници. Циљ часа био је примена стечених знања на тродненвном семинару одржаном у периоду од 10. до 12. октобра 2019. године. Поред традиционалних техника рада, на часу су примењене технике и стратегије решавања проблема (Дрво проблема).
Поводом 800 година самосталности Српске Православне Цркве, фондација Мир Божији уз подршку Његове Светости патријарха српског господина Иринеја, као и подршку Владе Републике Србије и Владе Републике Српске организује међународно квиз такмичење под називом Немањићи.
Овом приликом Вас позивамо да узмете учешће у овом значајном пројекту.
У наставку Вам достављамо позив за учешће.
Више информација можете сазнати путем наше веб странице www.mirboziji.com
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Позив за учешће на међународном квиз такмичењу Немањићи
Грчки историчар Херодот (5. век пре н.е.) тврди да су друштвене игре настале у Лидији, у Малој Азији. Порекло и време њиховог настанка је, по свему судећи, немогуће утврдити. Оно што знамо када су у питању друштвене игре, јесте да се Римљани нису много разликовали од људи данашњице. Обожавали су их и њима испуњавали слободно време.
Популарне су биле игре на табли, које подсећају на данашњи шах, ризико, игру „мице“ или „даме“. Неке од игара су нам делимично познате (ludus latrinculorum, игра најамника, duodecum scripta…). Прибор се састојао од стола или табле (tabula lusoria), две коцке (alea), жетона, пиона (calculi), рађених од камена, кости, глине, и пехара (шоље) за мешање коцки пре њиховог бацања. Табла или сто могла је бити израђена од камена, дрвета, глине, метала. Војници склони клађењу, могли су користити и опеку као таблу. Примерак опеке са урезаним пољима чува се у Народном музеју у Пожаревцу.
У игри су се „надметала“ два играча, а победник је називан Imperator. Табла је била издељена на различит број поља (15 x 13, 6 x 6, 7 x 7, 8 x 8, 9 x 9…), а коцке, коришћене за бацање, имале су, као и данас, ознаке од 1 до 6. Најбоље бацање су биле две шестице (Венера), најлошије оно са најмањом вредношћу (Пас).
Жетони су различитог облика са урезаним вредностима – ознакама, као што су примерци из Збирке Дуњић, који имају урезану ознаку X (десет). Могли су бити и необележени, што је можда значило да имају најмању вредност. Жетони су се могли кретати различито, као и фигуре у шаху, линеарно, напред-назад (ordinarii), и косо, скоковито (vagi), померајући се за онолико поља колико им је дозвољавало претходно бацање коцки, односно добијена вредност на њима. У игри duodecum scripta, циљ је био да се линеарним кретањем што пре стигне на противнички почетни положај.
Жетони и коцке за игру нађени су у насељима, утврђењима, али и у гробовима покојника различите старосне доби. Део гробног инвентара су и примерци који се чувају у Збирци Дуњић и Космај. Њихово присуство у гробовима требало је да потврди веровање како је животни циклус хазардна игра, у којој је сваки следећи потез неизвестан, и да судбина зависи искључиво од среће и воље богова.
Ученица VI разреда, ОШ „Велимир Маркићевић“ Надежда Петковић остварила је пласман на окружно такмичење из Историје. Надежда је освојила прво место на општинском такмичењу, одржаном 9.3.2019. године у ОШ „Бранко Перић“ у Рудној Глави.
Надежда Петковић
Окружно такмичење заказано је за 07.04.2019. у Бору.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Пласман на окружно такмичење
Министарство трговине, туризма и телекомуникација донело је одлуку о избору радова који се награђују на наградном конкурсу „Дигитални час“ у школској 2018/2019. години.
Поводом конкурса пријављено је 375 радова, од којих је 51 рад одабран за награду, и то: 17 радова у области математике, рачунарства, информатике и техничког образовања, 17 радова у области друштвених наука, уметности и спорта, и 17 радова у области природних наука.
Сви радови који су испунили услове конкурса биће објављени у електронском Зборнику радова на адреси http://zbornikradova.mtt.gov.rs/
Учесницима Балканских ратова и Првог светског рата грађани Мајданпека су 1925. године подигли споменик у градском парку. На њему су исписана имена погинулих бораца, поједина недостају, нека су непотпуна. Споменик је обновљен 1951.године. За више од шест и по деценија потпуно је пропао, тако да је тешко читати шта пише на њему.
Дан Примирјa у Првом светском рату обележава се сваке године 11. новембра у знак сећања на примирје потписано између савезника и Немачке, које је означило уједно прекид непријатељстава и крај рата. Овај датум проглашен је као национални празник у многим савезничким земљама, у знак сећања на страдале током рата. Примирје између сваезника и Немачке потписано је у железничком вагону у Компијену, Француска. Прекид непријатељстава званично је ступио на снагу 11. новембра 1918 — једанестог часа, једанестог дана, једанестог месеца. Супротстављене армије на западном фронту почеле су повлачење са својих позиција, а канадски војник Џорџ Лоренс Прајс се сматра последњом жртвом Првог светског рата. Усмртио га је немачки снајпериста у 10.58 часова, 11. новембра 1918. После Другог светског рата, назив празника је промењен као Дан сећања у земљама британског Комонвелта и као Дан ветерана у САД. Дан примирја је остао званични празник у Француској и Белгији. Зараћене стране у Првом светском рату мобилисале су око 70 милиона војника, а према неким проценама страдало је приближно 20 милиона људи.
Наталијина рамонда – Наталијина рамонда (Ramonda nathalie), биљка која расте како у Србији, углавном на истоку, тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Њена симболикаје вишеструка, и због станишта и због имена- цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс – чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, као што је, из пепела Првог светског рата, васкрсла српска држава.
Албанска споменица – Медаља за спомен на повлачење српске војске које је претходило победи у Првом светском рату.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Дан Примирјa у Првом светском рату
Саву Немањића – Светог Саву смрт је затекла ван отаџбине, у бугарском граду – тадашњој престоници Трнову 27/ 14. јануара 1236. или 1235. године где се зауставио враћајући се са свог другог поклоничког путовања у Свету земљу. Датум његове смрти постао је празник читавих струка: просвете, здравства, занатства.. па и празник целог српског народа.
Празновање Светог Саве
Свети Сава је уживао велико поштовање за живота, па и после смрти. Народ га је засигурно славио и клањао се његовим моштима, а стварању култа допринели су црквени списи и житија настала недуго након смрти. О празновању Светог Саве у школама тешко је говорити поготово у време турске власти јер је школа слабо било. Тамо где их је било – код српског народа у Аустро-угарском царству немамо поузданих података о званичном прослављању Савиндана.
Први помен обележавања Савиндана као школске славе открио је Милорад Павић у уџбеницима српско-латинске школе Козачинског у Сремским Карловцима. Још 1735. на Савиндан изгледа да је била пракса да су ученици ослобођени наставе и позивају се да се моле светитељу и просветитељу Светом Сави да их заступа пред Богом. То је први писани траг о томе да се Свети Сава сматрао патроном школа, али то не значи да он то није био и раније. Стога је природно што је и прва Велика школа у Београду имала на звонима изливен лик Светог Саве.
У ослобођеној Србији Савиндан као школску славу озваничио је кнез Милош Обреновић својом наредбом 1823. године, а од 1827. обавеза прослављања наредбом је успостављена и за трговце. Кнез Михаило Обреновић је законом утврдиуо обавезу прослављања Савиндана као школске славе свих школа. Савиндан се славио све до 1945. године када је забележено да је свечано прослављен и на београдсјком универзитету и тој су прослави присуствовали нове комунистичке власти и сам Тито. Агитпроп је, међутим, издао директиву да се из прославе измести верски обред што је довело до секуларизације и престанка прослављања у Србији. За све то време Савиндан се прослављао у иностранству међу Србима који живе ван отаџбине.
Указима и законом након 1991. године Савиндан се опет прославља у нашим школама као школска слава. Пракса прослављања је различита.
Током ове школске године, ученици ОШ „Миладин Бучановић“ радили су на прикупљању грађе за школску историјску збирку. Прикупљено је преко 70 предмета, које смо уредно инвентарисали и припремили за предстојећу изложбу.
Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Школска историјска збирка
Локалитет Праурија[i]налази се у самом кругу савременог Рудника бакра у Мајданпеку. Археолошка истражвања на локалитету Праурија, на основу затеченог стања, доказују остатке праисторијског али и саског рударења у Мајданпеку.
Праурија данас, преузето са panoramio.com, аутор Драгиша Пауновић
Пронађени камени рударски бат, на локалитету Праурија сврстан је у серију камених батова налажених на рудокопима енеолитског рудника на Рудној Глави. Пре почетка археолошких радова на Праурији, очекивали су се остаци рудника који би по свом значају и опсегу радова био у најмању руку једнак оном из Рудне Главе, ако не и већи. На самом терену, налази су непобитно указивали да се ту ради о старим рударским радовима. На жалост, сем пронађеног бата, и јасно уочљивих трагова људском руком испражњених канала кроз које је, ка површини, избијала бакроносна рудна жила, рударство каснијих периода – нарочито оно у последњих век и по – неповратнио је уништило покретне налазе које познајемо врло добро са Рудне Главе (коштане алатке, посуде, жртвенике). Иако су поменути бат и трагови испражњених канала једини налази, археолози су Праурију хронолошки изједначили са Рудном Главом, и самим тим проширили слику о енеолитском рударство и на подручје данашњег Мајданпека.
Истражвања на локалитету Праурија, на основу затеченог стања, доказују остатке саског рударења у Мајданпеку. Мноштво подграда, оплата, као и трагова рада чекићем и длетом и остаци дрвених корита од липе која је служила као алатка за утовар и пренос руде, доказ су рударских радова већих димензија саског периода. Ова истраживања указују на евентуалну хипотезу да је Мајданпек, а не Брсково био први рудник средоњвековне Србије у који су дошли Саси из Јужне угарске и поставили темеље српског средњовековног рударства.
Праурија је рудокоп у чијој се околини и даље обављају савремени рударски радови. Недовољно истражен локалитет нестаће неповратно, не буду ли обављена опсежна археолошка истраживања.
[i]Паун Ес Дурлић сматра да име „Праурија“ потиче од старог назива за барут или експлозив „прао“, те га је превео као „Барутана“ и сада је то званични превод локалитета. Инг. Драгољуб Јовановић је полазећи од тога, да се на овој локацији рударило у прелазном периоду из каменог у метално доба, изнео дргачију теорију порекла назива „Праурија“. Пошто многи облици подсећају на прастаре рушевине јаловишта, он је становишта да је порекло назива кованица две речи „прастара урвина“ или „пра урвина“.
Славиша Јеремић
Објављено подВести|Коментари су искључени на Праурија
Видовдан је непокретни верски празник који празнују Српска православна црква (15. јуна по јулијанском, односно 28. јуна по грегоријанском календару) и Бугарска православна црква.
У српском народу овај празник има веома велики значај; у њему се преплићу веровања и народни обичаји, као и веома значајни историјски догаћаји. Српска православна црква је први пут овај празник унела у свој календар тек 1889. године. У календару Српске православне цркве налази се и празник који обележава Светог мученика Лазара, кнеза српског; исти датум помиње се и као празник старозаветног пророка Амоса (славе српског кнеза Лазара). Према „Прологу“ истог дана Српска православна црква слави и свог патријарха Јеферма кога је Сабор изабрао 1375. године.
За овај празник постоји више верзија о пореклу народног назива, од којих ни једна до данас није потврђена.
По једној од верзија Видовдан представља наставак слављења словенског божанства Световида, који је сматран богом изобиља и рата и за којег се претпоставља да је можда био српски врховни бог. Споменици о Световиду и његовом култу су многобројни и врло опширни у хроникама страних хроничара. Хелмалд, Сакс Граматик, Книтлинг Зага и многи други споменици описују Световида, његов храм, култ, начин прорицања помоћу белог коња, њему посвећеног итд. Световид је био велики бог Словена на острву Рујну. О томе постоје извесна Хелмолдова сведочанства, који у 52. глави своје хронике говори да је међу многобројним Словенским боговима, господарио Световид ( Zvantevith ), бог земље Рујана. Хроничари Хелмолд и Сакс Граматик тврде да је Световидово име настало од имена неког хришћанског калуђера из Корвеје. Од свих словенских божанстава Световид је сматран за најзначајнијег, јер су његова пророчанства била најизвеснија. Да би му указали посебно поштовање Словени су једном годишње из свих словенских крајева приносили на жртву по једног хришћанина, кога су одређивали коцком, доносили су и разне друге дарове за жртву овом богу. Посебно су обожавали и поштовали храм овог бога, нису дозвољавали да се у њега куну нити да се сам приступ храму запрља било чиме, чак ни у ратовима. Световидово пророчиште је било веома познато, Словени су са свих страна долазили у Аркону, да им се прориче и за ту прилику увек су са собом доносили по нешто од дарова. По Саксу, Сватовид је имао четири главе, свака је окренута на по једну страну света тако да он све види. Његов ум превазилази сва времена; он познаје прошлост, садашњост и будућност. За овај празник везују се и многи народни обичаји и веровања да Видова трава – Видовчица треба да се бере у раним јутарњим сатима, пре Сунца. Росом наквашена трава Видовчица потапала би се у воду да би се њоме умили сви укућани, ради здравља. Тако убрана Видова трава служила је и девојкама за предсказивање снова, који би се остварили оним девојкама чије су намере биле да у сну виде свог будућег изабраника. Оне би Видову траву са првим и последњим залогајем хлеба и мало соли стављале под јастук и говориле:
„Виде, Виде! Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен, доведи га у сан…!“
На овај дан је остао обичај да се из куће износи рухо да би било виђено, изношена је девојачка спрема, затим се бројао новац верујући да ће се тако убудуће више множити, виноградари су веровали да ако на овај дан пада киша неће добро родити грожђе, док су ратари избегавали било коју врсту рада на овај дан, посебно пољске радове. Такође, по народном веровању у поноћ, уочи самог Видовдана реке постану црвене и потеку узводно. Сматра се и празником за очи, тј. „празником који отвара очи“. На Видовдан, кажу, све се види, као на Косову што се видело „ко је вјера а ко невјера“. На месту битке на Газиместану, расте као ендемска врста, црвени косовски божур. Поред изниклих божура, из крви српских јунака негује се и мит о лековитој моћи камена натопљеног људском крвљу после боја на Косову, који су рођаци погинулих јунака носили са собом кући и чували као највећу светињу, приписујући му исцелитељску моћ. Камен је црвене боје, нијансе људске крви, а носи назив „убојити камен“. Он се користи за лечење убоја ( повреда насталих услед неког ударца или нагнечења), а носи и назив „бојни камен“ или „бојев камен“.
У протеклих шест векова празник Видовдан је за српски народ имао веома велики значај који проистиче из историјских догађаја, везаних за овај датум. Најзначајнији и најпознатији од свих догађаја који су се десили у историји српског народа на овај дан,је Бој на Косову ( погибија српског кнеза Лазара ) за којег су везане многобројне легенде. После битке на реци Марици 26. септембра 1371. године Турци су више пута продирали на српске територије, али су ти упади били повремени, мањег обима и врло успешно сузбијани. Прва од српских земаља која је доспела под турску власт била је Македонија, чиме је турцима био отворен пута за њихова даља освајања. Кнез Лазар им се врло успешно супротстављао и 1386. године на Плочнику, у Топлици, задао им тежак пораз. Овај пораз је служио турцима као опомена, па је турски султан Мурат I почео темељно и одлучно да се припрема за бој против кнеза Моравске Србије и његових савезника. Кнез је предузео све неопходне мере за одбрану своје земље. Позвао је све балканске хришћане да заједнички наступе ради одбране од Турака, али му се једино придружио зет, господар Косова, Вук Бранковић. Босански краљ је послао одред војске с војводом Влатков Вуковићем, састављен од Срба из области Алтомановића, која је до недавно била у саставу Србије. До битке је дошло на Видовдан, 15. јуна 1389. године по старом календару. Војске су се сукобиле на Косову пољу у близини Приштине. Турску војску је предводио Мурат I са којим су била и његова два сина Јакуб и Бајазит, као и његове најбоље војсковође. О збивањима током битке, нема поузданих информација. Сигурно се зна да су оба владара погинула, кнез Лазар и султан Мурат. Према предању, Мурата је убио српски великаш Милош Обилић, док је кнез Лазар био заробљен, а затим по наређењу Муратовог сина Бајазита био и погубљен. Када је кнез Лазар погубљен, српска војска је почела да се осипа. Са бојног поља први је отишао Влатко Вуковић са својом војском. Отпор је постао узалудан па је исто учинио и Вук Бранковић. Народно предање приписује Вуку издајство које је историјски неосновано. Извесно је да у бици није учествовао други Лазарев зет, Ђурађ II Балшић, који је и раније био у савезу са Турцима. Пошто је први сазнао за очеву смрт, Бајазит је да би дошао на власт наредио да погубе и његовог брата Јакуба. После боја, турска војска се повукла са Косова да би султан учврстио своју власт у престоници. Последице битке осетила је само српска страна, која није имала ни људског, ни војничког, ни економског потенцијала да се супротстави Османлијама. Исход битке је остао неизвестан, оба владара су погинула. Највероватније да је то ,међу савременицима створило забуну. Према правилима средњег века, војска која би прва напустила бојиште сматрала се пораженом.
Важно је поменути да су се на овај дан било намерно или случајно десили и други такође значајни историјски догађаји.
Поред Косовског боја истичу се :
Године 1876. Србија је објавила рат Турцима у коме је српска војска однела победу и Србија стекла независност (1878);
Године 1878. започета је расправа на Берлинском конгресу о Кнежевини Србији;
Године 1914. Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонаслендика Франца Фердинанда у Сарајеву;
Године 1919. завршен је рад Париске мировне конференције;
Године 1921. донешен је Устав уједињене југословенске државе (познат као Видовдански устав)
Године 1948. донешена је резолуција Информбироа;
Године 1989. политика Слободана Милошевића је доживела свој највећи успех;
Године 1990. у Загребу је укинута конститутивност српског народа у Хрватској;
Године 2001. Слободан Милошевић је изручен Трибуналу у Хагу.
У историјском погледу, Видовдан је празник српског народа.
„…Видовдан представља опредељење једног народа да у свом свету остане доследан идеалима који су красили његове свете претке…Наша народна историја је једна дубока драма…Косовски завет је много шири од поља Косова, он представља вековну борбу за слободу и наду у бољу и светлију будућност…“
Посматрано са историјског аспекта, празновање Сретења у српском народу има дугу и богату традицију. Прославља се као верски празник, крсна слава и као Дан државности, односно уставности.
Прослава дана државности везује се за датум избијања Првог српског устанка, 2/15. фебруара 1804. године у Орашцу, под вођством Карађорђа Петровића.
Идеја о обележавању овог датума потекла је од министра Народне привреде Ђорђа Н. Генчића, 1903. године. Коначну одлуку о обележавању овог догађаја донео је краљ Петар I Карађорђевић, када је 1904. године, на стогодишњицу од избијања Првог српског устанка, по први пут уприличена и пригодна прослава.
Други догађај, који Србију повезује са овим датумом, је прослава доношења Првог устава кнежевине Србије, 1835. године у Крагујевцу.
Сретењски устав је био један од најмодернијих устава 19. века. Њњегов творац био је Димитрије Давидовић, а донет је на основу Белгијског устава из 1830. године, Француског устава из 1791. године и Повеље краљевине Француске из 1815. године. Сретењски устав донет је 2/15. фебруара 1835. гоине у Крагујевцу. Садржао је 142 члана и 14 поглавља, а због својих изузетних одлика, које по мишљењу великих сила нису биле у складу са развојним одликама ондашње Србије, био је на снази само месец дана.
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА ДРЖАВНОСТИ
Дан државности се у Србији обележава на различите начине. Како је то нерадни дан, у школама се углавном облежава дан раније и то посвећивањем првог наставног часа сећању на догађаје који су се догодили на Сретење.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на СРЕТЕЊЕ – 15. ФЕБРУАР
Саву Немањића – Светог Саву смрт је затекла ван отаџбине, у бугарском граду – тадашњој престоници Трнову 27/ 14. јануара 1236. или 1235. године где се зауставио враћајући се са свог другог поклоничког путовања у Свету земљу. Датум његове смрти постао је празник читавих струка: просвете, здравства, занатства.. па и празник целог српског народа.
Празновање Светог Саве
Свети Сава је уживао велико поштовање за живота, па и после смрти. Народ га је засигурно славио и клањао се његовим моштима, а стварању култа допринели су црквени списи и житија настала недуго након смрти. О празновању Светог Саве у школама тешко је говорити поготово у време турске власти јер је школа слабо било. Тамо где их је било – код српског народа у Аустро-угарском царству немамо поузданих података о званичном прослављању Савиндана.
Први помен обележавања Савиндана као школске славе открио је Милорад Павић у уџбеницима српско-латинске школе Козачинског у Сремским Карловцима. Још 1735. на Савиндан изгледа да је била пракса да су ученици ослобођени наставе и позивају се да се моле светитељу и просветитељу Светом Сави да их заступа пред Богом. То је први писани траг о томе да се Свети Сава сматрао патроном школа, али то не значи да он то није био и раније. Стога је природно што је и прва Велика школа у Београду имала на звонима изливен лик Светог Саве.
У ослобођеној Србији Савиндан као школску славу озваничио је кнез Милош Обреновић својом наредбом 1823. године, а од 1827. обавеза прослављања наредбом је успостављена и за трговце. Кнез Михаило Обреновић је законом утврдиуо обавезу прослављања Савиндана као школске славе свих школа. Савиндан се славио све до 1945. године када је забележено да је свечано прослављен и на београдсјком универзитету и тој су прослави присуствовали нове комунистичке власти и сам Тито. Агитпроп је, међутим, издао директиву да се из прославе измести верски обред што је довело до секуларизације и престанка прослављања у Србији. За све то време Савиндан се прослављао у иностранству међу Србима који живе ван отаџбине.
Указима и законом након 1991. године Савиндан се опет прославља у нашим школама као школска слава. Пракса прослављања је различита.
Дан Примирјa у Првом светском рату обележава се сваке године 11. новембра у знак сећања на примирје потписано између савезника и Немачке, које је означило уједно прекид непријатељстава и крај рата. Овај датум проглашен је као национални празник у многим савезничким земљама, у знак сећања на страдале током рата. Примирје између сваезника и Немачке потписано је у железничком вагону у Компијену, Француска. Прекид непријатељстава званично је ступио на снагу 11. новембра 1918 — једанестог часа, једанестог дана, једанестог месеца. Супротстављене армије на западном фронту почеле су повлачење са својих позиција, а канадски војник Џорџ Лоренс Прајс се сматра последњом жртвом Првог светског рата. Усмртио га је немачки снајпериста у 10.58 часова, 11. новембра 1918. После Другог светског рата, назив празника је промењен као Дан сећања у земљама британског Комонвелта и као Дан ветерана у САД. Дан примирја је остао званични празник у Француској и Белгији. Зараћене стране у Првом светском рату мобилисале су око 70 милиона војника, а према неким проценама страдало је приближно 20 милиона људи.
Наталијина рамонда – Наталијина рамонда (Ramonda nathalie), биљка која расте како у Србији, углавном на истоку, тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Њена симболикаје вишеструка, и због станишта и због имена- цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс – чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, као што је, из пепела Првог светског рата, васкрсла српска држава.
Албанска споменица – Медаља за спомен на повлачење српске војске које је претходило победи у Првом светском рату.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Дан Примирјa у Првом светском рату
Кликом на линк испод пробајте да искористите предности дигитализације у настави и тако закорачите у свет нових и узбудљивих могућности наставе и учења!
Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, је државни празник у дан сећања у Србији, који се обележава сваке године 22. априла и који је посвећен сећању углавном на Србе, али и Рома и Јевреје, истрадале у масовним злочинима током Другог светског рата у нацистичкој творевини Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији.
Тај датум је свесно изабран, зато што су у ноћи између 21. и 22. априла 1945. године две групе од више од 1.000 заточника покушале пробој из усташког концентрационог логора Јасеновац, тачније из Логора Доња Градина и Логора Кожаре, у НДХ, а од којих се спасило само око 100.
Средином априла 1945. године усташе су почеле да се припремају за напуштање логора, укључујући и ликвидаицју затвореника. Око 600 од укупно 1.073 још живих логораша напало је усташку стражу и кренуло у пробој који је преживело њих 91. Преосталих 473 логораша, који због немоћи и болести нису учествовали у пробоју убијено је и спаљено заједно са логорским објектима. Истог дана, извршен је пробој логораша Кожаре, радног дела логора у самом месту Јасеновац. Од 167 логораша 11 је преживело. Партизани су у логор ушли почетком маја 1945.
Жртве су погинуле већином у концентрационим логорима, кроз масакрима, масовних убиства, смакнућа, рација и прогона , поготово од стране Усташа и Нациста, аи његових савезника, укључујући муслиманска СС Хандсцхар-дивисија, албанска СС Скендербег-дивисија или мађарска СС Принз Еуген-дивисија.
Уз бројна догађања у целој земљи , између осталог , оставља се венац на свим споменицима.
Извор: Wikipedia
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату
Први помен школовања мајданпечке деце потиче с почетка 18. века, када се у православној цркви (изграђеној 1725. године) затиче један учитељ Русин који подучава десетак мајданпечке деце. Овај податак био је повод да се Мајданпек, поред Пожаревца и Београда, уврсти у списак малобројних насеља у којима током 18. века ради школа. Колико и како је овај вид подучавања деце трајао, није познато. Оно што се зна јесте да 1739. године црква потпуно уништена.
О почецима мајданпечког школства 19. века поседујемо нешто више података. Прво школско здање било је готово крајем 1851. године. У овом објекту ученици ће наставу похађати наредних неколико година, а нова школска зграда ће бити завршена шест година касније.
Први мајданпечки учитељ, Јозеф Седелини, био је странац. Као стално запосленог у руднику и вероватно као најученијег међу њима, сународници га бирају да им подучава децу на матерњем, немачком језику. Седелини се овим послом бавио од новембра 1851. до јануара 1852. године. Иако се није радило о системски организованој настави, општина признаје Седелинијев рад са децом и плаћа га 10 форинти месечно.
Одобрена сума од 48000 форинти за подизање школе у Мајданпеку
До 1856. године, када је почела и изградња школе, послове учитеља обављаће свештеници. Прво школско здање, завршено је 1857. године, чиниле су „две веће собе за 2 разреда, квартир за учитеља и помоћника његовог“ од тврдог материјала.
Иницијатива Пауна Јанковића из 1854. године за подизање црве и школе у Мајданпеку (фрагмент)
Рад ове школе неће тећи без потреса; делиће судбину рудника, имаће прекиде услед сеобе деце са отпуштеним родитељима, или због сеоба учитеља услед малих плата. Током тог раздобља, школа неће бити сасвим одвојена од цркве. Одлазак у цркву и учешће у богослужењу остаће и много касније обавеза учитеља и школске деце 1871. године у Мајданпеку је почела са радом и женска школа.
Зграда прве школе у Мајданпеку, подигнута 1857. године, срушена 1972. године
Почетком 20. века биће изграђено ново школско здање, које је 1941. године изгорело у пожару па су деца, по свој прилици поново враћена у стару школску зграду.
Школска зграда после Другог светског рата
Након завршетка Другог светског рата изграђена је нова школска зграда, која је почетком шездесетих година реконструисана. Школа је основана решењем Скупштине општине Мајданпек од 14.07.1962 године под називом ОШ „Велимир маркићевић“.
Школска зграда после Другог светског рата
У периоду процвата Мајданпека, школа је имала преко 800 ђака. Данас школу похађа 450 ученика, у матичној школи и подручној школу у Дебелом Лугу, као 50 полазника школе за образовање одраслих.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Из историјата наше школе
Рударством се на овим просторима човек бави преко 7000 година. Вема неповољни услови живота, неприступачност, дају нам за право да констаујемо – да није рудника, уска долина Малог Пека била би пуста, као што то и јесте када је рудник дуже време престајао са радом. Иако у Мајданпеку нису вршена систематска археолошка истраживања, на основу случајних налаза можемо констатовати остататке енеолитског рударства, присуства римљана, византинаца, средњовековних Саса, Турака, Аустријанаца, па све до савремених рудара данашњице.
Први помен Мајданпека у историјским изворима потиче из XVI века у облику Медани Пек. Ојконим Медани Пек, документован како у турским тако и у неким каснијим западним изворима – има у основи реч мед, „поуздано стари српски назив за бакар,“ и хидроним Пек који је највероватније грчког је порекла, и потиче од облика pékos са значењем «овчије руно», које су још древни Аргонаути полагали у корито реке ради испирања злата. Ова древна испирачка техника, задржала се међу становницима долине Пека све до скорашњих времена, али се данас користи углавном у туристичке сврхе. Са сличним називом, који и даље има за основу реч мед ово се насеље појављује и у западним изворима XVIII века. Тада постепено, почиње да га потискује конкурентни турски облик са основом на арапској речи madan („рудник, руда“), који је у Србији одомаћен у облику мајдан са истим значењем.
Савремени Мајданпек почео је да се развија од средине XIX века. Нагли развој рудника, а самим тим и насеља почео је средином XX века.
Друштвено-економски процеси, транзиција, довела је Мајданпек на ивицу пропасти. У ишчекивању приватизације рудника, Мајданпек пролази короз још једну фазу која прати рударска насеља, рад рудника – развој насеља, пропаст рудника – запуштање насеља, развој рудника – опстанак насеља.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Кратак осврт кроз историју Мајданпека
Општина Мајданпек простире се на 932 км2, са око 23000 становника. Основне привредне делатности су од давнина рударство, сточарство и риболов. Територија општине Мајданпек веома је богата културно историјским наслеђем. Лепенски Вир, као прво урбано насеље у представља прави бисер на културној мапи Европе. У седам културних слојева, пронађени су бројна плански грађена станишта, гробови који документују чудне погребне ритуале, обиље мајсторски изграђених алатки од камена, кости и рога, разноврстан накит, као и плочице са урезаним знацима сличним писму као и монументалне камене скулптуре риболиког облика.
Раноенеолитски рудник Рудна Глава, сачувао је све потребне податке за реконструкцију најстарије технологије добијања руде бакра. Захваљујући остацима примарне обраде бакра (5000 г. п. н.е.) као што су оруђа, керамика и сл. Указују на аутохтоност примарне технологије обраде метала.
Ова два локалитета према као најстарији рудник у југоисточној Европи – представљају колевку европске цивилизације.
Ове просторе походили су многи освајачи. Од Kелта, преко мистских Aргонаута, римљана, византинаца, древних рудара Саса, Турака, аустријанаца, до савремених освајача Немаца, Аустријанаца, Бугара и других. Сви ови привремени или стални посетиоци оставили су иза себе веома богато културно наслеђе.
Два најзначајнија грaдска насеља – Мајданпек и Доњи Милановац, имала су своју генезу у овим историјским процесима. Први помен Пореча, како се до 1832. године називао Доњи Милановац, потиче с краја XVII века. Иако се рударством на овим просторима човек бавио око 7000 година, први помен Мајданпека потиче из средине XVI века.
Данас је општина Мајданпек, услед транзиционих процеса у стагнацији. Оно на шта, поред рударства, рачунају општински оци јесте развој туризма. Као најзначајније туристичке потенцијале треба споменути Рајкову пећину, ваљу Прераст, локалитет Лепенски Вир, Локалитет рудокоп Рудна Глава и Национални парк Ђердап.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Кратак осврт на историју општине Мајданпек
Министарство просвете, науке и технолошког развоја позива заинтересоване да се пријаве за обуку у Међународној школи Јад Вашем у Јерусалиму од 19. до 26. јула 2015. године.
Циљ обуке је усмерен на упознавање историје и обичаја Јевреја; историје холокауста и приступа у образовању о холокаусту.
Право учешћа имају:
1. Наставници разредне и предметне наставе (предност имају наставници који предају предмете из области хуманистичких наука) у основној школи;
2. Наставници гимназија који реализују наставу предмета из области хуманистичких наука;
3. Наставници средњих стручних школа који реализују наставу општеобразовних наставних предмета из области хуманистичких наука;
4. Стручни сарадници у основним и средњим школама;
5. Просветни саветници Министарства просвете, науке и технолошког развоја;
6. Саветници Завода за унапређивање образовања и васпитања и Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања;
7. Професори универзитета који предају методику предмета из области хуманистичких наука;
8. Архивисти, библиотекари и музејски радници.
Услови:
1. Попуњен апликациони формулар;
2. Радно искуство од 5 и више година, документовано потврдом установе у којој је лице запослено;
3. Познавање и способност комуникације на енглеском језику;
4. Изјава да трошкови пута ( повратна авио карта Београд – Тел Авив ) иду на терет лица које конкурише;
5. Сагласност директора школе/ друге установе/ институције да лице које учествује у конкурсу може да похађа обуку у Међународној школи Јад Вашем;
6. Изјава о прихватању смештаја у двокреветној соби у хотелу у Јерусалиму и других обавеза које подразумевају свакодневна предавања и вежбе од 9 до 18 часова.
Боравак у Јерусалиму финансира Влада Израела и Међународна школа Јад Вашем. То подразумева смештај у хотелу (двокреветна соба), исхрана, материјал за полазнике семинара, излет према програму Међународне школе, обилазак комплекса Јад Вашем.
Попуњени аплакациони формулар и изјаве доставити на адресу biljana.stojanovic@mpn.gov.rs до 17. априла 2015. године.
Пожељно је доставити и препоруку колега који су прошли обуку у Међународној школи Јад Вашем у Јерусалиму.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Јавни позив за семинар у Међународној школи Јад Вашем у Јерусалиму 19. – 26.07.2015. године
Konkurs za obrazovni program Edukacija kroz kulturu sećanja – studije Holokausta u Srbiji je otvoren do 4. marta 2015. godine, a za onlajn obrazovni program “Konačno rešenje” jevrejskog pitanja (“The ‛Final Solution‛ Of The Jewish Problem”) do 6. marta 2015. godine.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Edukacija kroz kulturu sećanja – studije Holokausta u Srbiji i “Konačno rešenje” jevrejskog pitanja
Посматрано са историјског аспекта, празновање Сретења у српском народу има дугу и богату традицију. Прославља се као верски празник, крсна слава и као Дан државности, односно уставности.
Прослава дана државности везује се за датум избијања Првог српског устанка, 2/15. фебруара 1804. године у Орашцу, под вођством Карађорђа Петровића.
Идеја о обележавању овог датума потекла је од министра Народне привреде Ђорђа Н. Генчића, 1903. године. Коначну одлуку о обележавању овог догађаја донео је краљ Петар I Карађорђевић, када је 1904. године, на стогодишњицу од избијања Првог српског устанка, по први пут уприличена и пригодна прослава.
Други догађај, који Србију повезује са овим датумом, је прослава доношења Првог устава кнежевине Србије, 1835. године у Крагујевцу.
Сретењски устав је био један од најмодернијих устава 19. века. Његов творац био је Димитрије Давидовић, а донет је на основу Белгијског устава из 1830. године, Француског устава из 1791. године и Повеље краљевине Француске из 1815. године. Сретењски устав донет је 2/15. фебруара 1835. гоине у Крагујевцу. Садржао је 142 члана и 14 поглавља, а због својих изузетних одлика, које по мишљењу великих сила нису биле у складу са развојним одликама ондашње Србије, био је на снази само месец дана.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Сретење – Дан државности Србије
Државним празницима у једној земљи обележавају се годишњице најзначајнијих историјских догађаја чиме се наглашава њихов посебан значај у оквиру националне или опште историје.
И док у свакој земљи постоји више државних празника, онај најзначајнији назива се национални празник.
Национални празник Републике Србије јесте Сретење – Дан државности Србије.
Национални празник Сретење – Дан државности Србије обележава се 15. и 16. фебруара у спомен на 15. фебруар 1804. године када је у Орашцу код Аранђеловца, под Карађорђевим вођством, донета одлука о почетку оружаног устанка против отоманске власти (Први српски устанак), као и на 15. фебруар 1835. године када је на скупштини у Крагујевцу проглашен први устав у нашој историји – Устав Кнежевине Србије, познат и као Сретењски устав.
Република Србија обележава национални празник од 2001. године.
Процес ослобођења и обнављања државности био је дуготрајан и сложен, а окончан је 1878. године када је на Берлинском конгресу Кнежевина Србија призната за независну и самосталну државу.
Успостављање нововековне српске државе обухватило је више аспеката, међу којима су најзначајнији успостављање органа државне власти (пре свега Народне скупштине), образовног система, оружаних снага, као и формирање најзначајнијих институција културе и науке (Велика школа као претеча Универзитета у Београду, Матица српска, Народна библиотека Србије, Друштво српске словесности као претеча Српске академије наука и уметности, Народно позориште, Архив Србије и др.).
Посебан допринос успостављању и јачању атрибута државности у том раздобљу дали су припадници династије Обреновић, кнежеви Милош Велики и Михаило, као и кнез и краљ Милан Први.
Убрзо након међународног признања, Кнежевина Србија 1882. године проглашена је краљевином.
Након Мајског преврата 1903. године у Краљевини Србији дошло је до промене владарске породице – Обреновиће су заменили Карађорђевићи у личности краља Петра Првог.
Током Првог балканског рата 1912. године Краљевина Србија ослободила је Косово и Метохију и тиме у значајној мери заокружила своју државну територију.
Раздобље Првог светског рата било је обележено масовним страдањем цивила и припадника оружаних снага, уништавањем материјалних и културних добара, али и великим победама у биткама на Церу и Колубари (1914.), као и пробојем Солунског фронта (15. септембар 1918.). Након четири тешке ратне године, Србија је ослобођена од Аустроугарске окупације, 1. новембра 1918.
У Београду је 1. децембра 1918. године проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца што је означило да је Краљевина Србија своју државност унела у новостворену државу.
Други светски рат, који је на територији бивше Краљевине Југославије вођен од 1941. до 1945. године, имао је истовремено одлике ослободилачке и антифашистичке борбе и грађанског сукоба.
После ослобођења земље дошло је до њене потпуне трансформације из монархије у републику. На територији предратне Краљевине Југославије, 1945. године је настала држава под називом Демократска Федеративна Југославија. Крајем исте године ова држава добија нови назив Федеративна Народна Република Југославија. Уставом из 1963. године назив је промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ) .
Крајем прошлог века дошло је до грађанског рата и распада заједничке државе која је на одређени начин наставила да егзистира као заједничка држава две дотадашње конститутивне републике – Србије и Црне Горе.
Заједничка држава трајала је све до 2006. године када су дотадашње чланице заједничке државе, Србија и Црна Гора, обновиле своју државну самосталност.
Народна скупштина Републике Србије, једногласно је вратила Србији садашње државне симболе Препоруком о коришћењу грба, заставе и химне од 17. августа 2004. године. Текст препоруке био је основ за доношење Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне на седници Народне скупштине Републике Србије од 11.маја 2009. године.
Државна химна Републике Србије јесте свечана песма „Боже правде”.
Народна скупштина донела је 2009. године Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије. Према том закону, грб Републике Србије јесте грб утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године и користи се као Великигрб и као Малигрб.
Застава Републике Србије постоји и користи се као Државназастава и као Народназастава.
Изглед грба, заставе и текст химне објављени су у „Службеном гласнику РС“, бр. 36/2009 и налазе се на сајту Владе Републике Србије (www.srbija.gov.rs).
Први помен школовања мајданпечке деце потиче с почетка 18. века, када се у православној цркви (изграђеној 1725. године) затиче један учитељ Русин који подучава десетак мајданпечке деце. Овај податак био је повод да се Мајданпек, поред Пожаревца и Београда, уврсти у списак малобројних насеља у којима током 18. века ради школа. Колико и како је овај вид подучавања деце трајао, није познато. Оно што се зна јесте да 1739. године црква потпуно уништена.
О почецима мајданпечког школства 19. века поседујемо нешто више података. Прво школско здање било је готово крајем 1851. године. У овом објекту ученици ће наставу похађати наредних неколико година, а нова школска зграда ће бити завршена шест година касније.
Први мајданпечки учитељ, Јозеф Седелини, био је странац. Као стално запосленог у руднику и вероватно као најученијег међу њима, сународници га бирају да им подучава децу на матерњем, немачком језику. Седелини се овим послом бавио од новембра 1851. до јануара 1852. године. Иако се није радило о системски организованој настави, општина признаје Седелинијев рад са децом и плаћа га 10 форинти месечно.
До 1856. године, када је почела и изградња школе, послове учитеља обављаће свештеници. Прво школско здање, завршено је 1857. године, чиниле су „две веће собе за 2 разреда, квартир за учитеља и помоћника његовог“ од тврдог материјала.
Рад ове школе неће тећи без потреса; делиће судбину рудника, имаће прекиде услед сеобе деце са отпуштеним родитељима, или због сеоба учитеља услед малих плата. Током тог раздобља, школа неће бити сасвим одвојена од цркве. Одлазак у цркву и учешће у богослужењу остаће и много касније обавеза учитеља и школске деце 1871. године у Мајданпеку је почела са радом и женска школа.
Почетком 20. века биће изграђено ново школско здање, које је 1941. године изгорело у пожару па су деце, по свој прилици поново враћена у стару школску зграду.
У периоду рада учитеља Војислава Вучића у Мајданпеку је отворена библиотека у којој је донет и први радио апарат. Тридесетих година 20 века школу похађа нешто мање од 150 ђака.
Након завршетка Другог светског рата изграђена је нова школска зграда, која је почетком шездесетих година реконструисана.
У периоду процвата Мајданпека, школа је имала преко 800 ђака. Данас школу похађа 440 ученика, у матичној школи, подручној школу у Дебелом Лугу и одељењу ученика са посебним потребама.
Славиша Јеремић
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Историја наше школе
Дан Примирјa у Првом светском рату обележава се сваке године 11. новембра у знак сећања на примирје потписано између савезника и Немачке, које је означило уједно прекид непријатељстава и крај рата. Овај датум проглашен је као национални празник у многим савезничким земљама, у знак сећања на страдале током рата. Примирје између сваезника и Немачке потписано је у железничком вагону у Компијену, Француска. Прекид непријатељстава званично је ступио на снагу 11. новембра 1918 — једанестог часа, једанестог дана, једанестог месеца. Супротстављене армије на западном фронту почеле су повлачење са својих позиција, а канадски војник Џорџ Лоренс Прајс се сматра последњом жртвом Првог светског рата. Усмртио га је немачки снајпериста у 10.58 часова, 11. новембра 1918. После Другог светског рата, назив празника је промењен као Дан сећања у земљама британског Комонвелта и као Дан ветерана у САД. Дан примирја је остао званични празник у Француској и Белгији. Зараћене стране у Првом светском рату мобилисале су око 70 милиона војника, а према неким проценама страдало је приближно 20 милиона људи.
Наталијина рамонда – Наталијина рамонда (Ramonda nathalie), биљка која расте како у Србији, углавном на истоку, тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Њена симболикаје вишеструка, и због станишта и због имена- цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс – чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, као што је, из пепела Првог светског рата, васкрсла српска држава.
Албанска споменица – Медаља за спомен на повлачење српске војске које је претходило победи у Првом светском рату.
Објављено подUncategorized|Коментари су искључени на Дан примирја у Првом светском рату
Majdanpek - online učionica istorije 