Први помен Мајданпека у историјским изворима потиче из XVI века у облику Медани Пек. Ојконим Медани Пек, документован како у турским тако и у неким каснијим западним изворима – има у основи реч мед, „поуздано стари српски назив за бакар,“ и хидроним Пек који је највероватније грчког порекла, и потиче од облика pékos са значењем „овчије руно“, које су још древни Аргонаути полагали у корито реке ради испирања злата.
Са сличним називом, који и даље има за основу реч мед ово се насеље појављује и у западним изворима XVIII века. Тада постепено, почиње да га потискује конкурентни турски облик са основом на арапској речи madan („рудник, руда“), који је у Србији одомаћен у облику мајдан са истим значењем.У првој половини 19. века, мајданпечка долина је пуста.
Идеју кнеза Милоша о обнављању рударства у Србији, остварио је Кнез Александар Карађорђевић, обнављањем рудника у Мајданпеку маја 1849. године. Кључни проблем био је недостатак радне снаге. Алтернатива је била позвати стране раднике. Током обнове рада рудника у Мајданпеку, која је почела маја 1849. године, у ово место се насељавају страни држављани попут Чеха, Пољака, Румуна, Немаца, али и Енглеза, Италијана, Француза, Белгијанаца и других, јер Србија у то време није имала своје рударе, чак ни мајсторе за најпростије рударске послове. Због тога су у Мајданпеку средином 19. века најзаступљенији језици били немачки, као службени, и влашки као говорни, јер је група рудара досељена из оближњих банатских рудника била најмногобројнија.
Од 1859. године мајданпечким рудником газдују страни закупци, Французи, Енглези и Белгијанци. Национализацијом рудника после Другог светског рата почиње нова фаза у развоју рудника, а самим тим и насеља. Интезивни рударски радови, интезивирали су и развој насеља.
Majdanpek - online učionica istorije 