Почетком 17. века у Енглеској се угасила династија Тјудор, а на власт је дошла династија Стјуарт. Енглеска је почивала на чврстим монархистичким темељима и била је добро уређена централистичка држава.
Грађански рат и Република
Сукоб владара и парламента је на томе да ли владар може да убире порезе без дозволе парламента. Када је краљ Чарлс I (1625 – 1649.) хтео да уведе нове порезе, морао је да затражи сагласност парламента. Парламент је дао свој пристанак, али под условом да се претходно потврде његова права. Краљ је издао Петицију о правима (1628.), којом се обавезао: 1. да неће убирати порезе без дозволе парламента и 2. да неће затварати грађане без судске пресуде. Потом је распустио парламент 1629. године који се није састао 11 година и наставио да влада апсолутистички.
Устанак у Шкотској присилио је краља да сазове тзв. Кратки парламент (1640.), чији је рад трајао само 3 недеље, а одмах затим Дуги парламент, који је радио од 1640 – 1660. године. Парламент се делио на присталице владара – каваљере, и опозицију владару – округлоглавце (по новом начину шишања косе). После погубљења једног краљевог министра и једног бискупа парламент је донео следеће мере: 1. укидају се ванредни судови, 2. парламент се мора састајати најмање једном у три године, 3. порези се не могу убирати без његове дозволе. Таквим одлукама је онемогућена апсолутистичка владавина.
Краљ није могао да се помири са тим одлукама, те су у земљи створена два непријатељска табора. На страну владара стали су високо племство, англиканска и католичка црква, док су на страни били ново племство, грађанство и пуританска црква. Владарева опозиција није била јединствена: једни су желели само да му ограниче власт, а други поправе свој социјални положај. Тако се енглеска нашла у у првом и другом грађанском рату.
Личност која је дала обележје овом периоду био је Оливер Кромвел, сеоски племић и пуританац, предводник грађанства. Војнички таленат показао је у биткама против краља код Марстон Мура (1644.) и Незбија (1645.), после којих је краљ побегао у Шкотску. Пошто је одбио да Шкотима потврди ранија права, они су га вратили у Енглеску, али је он успео да опет побегне у Шкотску. Кромвел га је по трећи пут поразио, код Престона (1648.) и притом га заробио.
Високи суд је осудио краља на смрт 1649. године. Краљ је на суђењу стално понављао да његова власт долази од Бога, а не од народа. Енглеска је проглашена Републиком.
Кромвел је успешно угушио устанак дигера (копача), и устанке у Шкотској и Ирској. Шкоти су боље прошли од Ираца, који су пружали снажан отпор 4 године и били сурово кажњени спаљивањем села и одузимањем земље. Отуда вековна мржња између Ираца и Енглеза. Кромвел је Шкотској и Ирској силом наметнуо унију са Енглеском. Потом је узео титулу лорда протектора републике.
У трговинском рату са Холандијом Кромвел је успео да однесе победу и изда Навигациони рат (1651.) по којем само енглески бродови могу увозити инострану робу у Британију. Тако је подстакао убрзани развој енглеске трговине и извојевао превласт на мору. Са успехом је окончао ратове против Низоземске и Шпаније. Умро 1658. године. Наследио га је неспособни син Ричард који није успео да одржи републику.
Свемоћни парламент је успоставио горњи дом, који је Кромвел укинуо, пчозвао на престо Чарлса II (1660.), сина погубљеног краља и тиме обновио монархију. Краљева власт била је ограниче, задржана су права парламента и грађанске слободе, те је Енглеска постала уставна грађанска монархија.
Славна револуција
У енглеском парламенту образовала су се две странке: виговци, представници буржоазије и новог племства, и торијевци, представници старих феудалаца. Оне су зачетнице будућих двеју политичких странака – либералне и конзервативне.
Краљ Џејмс I је Декларацијом о толеранцији омогућио слободу веросисповести пуританцима и католицима, чиме је изазвао отпор у земљи, те га је парламент збацио 1688. године и на престо поставио Виљема III Оранског. Пошто је бивши краљ побегао у Француску, смена на престолу завршена је без крви, па је цео догађај назван Славна револуција.
Током 18. века Енглеска је учврстила и проширила права парламента усавршавањем изборног система и одређивањем имовинског цензуса. Енглески парламент састоји се из два дома: горњег, којег чине вирилни (стални) посланици, и доњег, којег чине изабрани посланици. У 18. веку учврстио се парламентарни режим, под којим се подразумевало да краљ краљује, али да не управља. Друга битна одлика тог режима била је да се извршна власт – влада формирала из парламентарне већине.
Енглеска је имала убрзани привредни развој. Неколико проналазака као што су летећи чунак, парна машина и локомотива омогућила су развој машинске индустрије. Употреба каменог угља и проналазак ткачке машине убрзали су текстилну и машинску индустрију. То и напредак у периоду између 1830. и 1850. године назива се енглеском индустријском револуцијом.
Енглеска је успела да примири Ирце и да потпуно уједини Шкоте (1707.). Пошто је од Француске одузела колоније у северној Америци, од Шпаније Гибралтар, многа острва у Тихом океану, Аустралију и Нови Зеланд – постала је светска империја, без премца, те је у 19. век ушла као прворазредна светска сила.
Преузето са http://novakovdusan.blog.rs
Majdanpek - online učionica istorije 