Револуције 1848—1849. – Пролеће народа

Револуције 1848—1849. (у неким државама познате и као Пролеће народа или Година револуције) је термин који се у историографији односи на низ политичких потреса који су избили широм Европе 1848. Премда су реакционарне снаге у року од годину дана повратиле контролу а револуције угушене, у европској историји био је то најшири револуционарни талас.

Револуционарни талас је почео у Фрацуској у фебруару, и одмах се проширио на већину Европе и делове Латинске Америке. Захваћено је више од 5 држава, али није било координације или сарадње међу револуционарима из различитих држава. Пет фактора је заједничко за револуције: широко незадовољство политичким врхом, захтеви за више учешћа у власти и демократијом, захтеви радничке класе, избијање национализма и на крају прегруписање реакционих снага са ослонцем на монархе, аристократију, војску и сељаштво.

Револуцију су водиле нестабилне ад хок коалиције реформиста, средње класе и радника, које нису дуго трајала. Убијене су десетине хиљада људи и многи су приморани да оду у изгнанство. Једина значајна трајна реформа је било укидање феудализма у Аустријском царству, крај апсолутне монархије у Данској и дефинитивни крај владавине огранака Капета у Француској. Најважније револуције су биле у Француској, немачким државама, Пољској, италијанским државама и Аустријском царству. Револуције нису захватиле Русију, Шведску, Велику Британију, и већину јужне Европе: Шпанију, Србију[a], Црну Гору, Грчку, Португалију или Османско царство.

Извор wikipedia.org