МОРАВСКА СРБИЈА У БОРБИ ПРОТИВ ТУРАКА
Задужбина кнеза Лазара био је манастир Раваница где су пренете мошти кнеза Лазара после Косова. Погодује му слом на Марици Мрњавчевића и смрт цара Уроша. Влада из Крушевца.
ЗАЈЕДНО СА КРАЉЕМ ТВРТКОМ КОТРОМАНИЋЕМ РАТУЈЕ ПРОТИВ НИКОЛЕ АЛТОМАНОВИЋА. ДРЖАВА КНЕЗА ЛАЗАРА(кнежевина) ОБУХВАТАЛА ЈЕ СЛИВ СВЕ ТРИ МОРАВЕ И ПРОСТИРАЛА СЕ ОД ИЗВОРИШТА ЈУЖНЕ МОРАВЕ ДО ДРИНЕ,САВЕ И ДУНАВА. Подршка цркве због заштите њених интереса, изградње манастира и даривања. Црква је једино у њему видела личност која би могла да обнови раскомадано српско царство.
За напад на Србију султан Мурат је окупио одреде из азијских и европских делова царства заједно са синовима Јакубом и Бајазитом.
Кнез Лазару је у помоћ дошао господар Косова Вук Бранковић, а један одред шаље и краљ Твртко.
КОСОВСКИ БОЈ- 15.( 28. ) ЈУН 1389. НА ВИДОВДАН НА КОСОВУ ПОЉУ.
ОБОЈИЦА ВЛАДАРА СУ УБИЈЕНА. МИЛОШ (К)ОБИЛИЋ. БАЈАЗИТ ЈЕ НАРЕДИО УБИСТВО ЈАКУБА.
СУЛТАНОВА СМРТ ЈЕ УСЛОВИЛА ДА СЕ СМАТРА ДА ЈЕ ТУРСКА ИЗГУБИЛА НА КОСОВУ. Наследници кнеза Лазара су признали врховну власт турског султана.
КОСОВСКА ЛЕГЕНДА— ЗАСНОВАНА НА ИСТИНИТОМ ДОГАЂАЈУ. ИСТИНИТЕ ЛИЧНОСТИ У ЊОЈ СУ: КНЕЗ ЛАЗАР, КНЕГИЊА МИЛИЦА, ВУК БРАНКОВИЋ (преживео битку) И МИЛОШ ОБИЛИЋ.
НЕИСТИНИТЕ ЛИЧНОСТИ: ЈУГ-БОГДАН И БРАЋА ЈУГОВИЋИ, ТОПЛИЦА МИЛАН И КОСАНЧИЋ ИВАН.
| У легенди Југ Богдан је отац кнегиње Милице, а Милош Обилић био други зет кнеза Лазара, поред стварног зета Вука Бранковића. Сукоб Милоша и Вука и клевета пре битке. Издајство Вука Бранковића је измишљено, а Муратово убиство је стварно. ПРОКЛЕТСТВО СЕ СРУЧИЛО НА ВУКА БРАНКОВИЋА ЗБОГ ТОГА ШТО ЈЕ ОН ЈЕДИНИ ПРЕЖИВЕО БОЈ.
Заставу у Косовском боју носио је легендарни Бошко Југовић. |
СРПСКА ДЕСПОТОВИНА
МАНАСТИР РЕСАВА (МАНАСИЈА) ЈЕ ЗАДУЖБИНА ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА.
Вук Бранковић је био једини српски великаш који никада није признао турску власт (за разлику од књегиње Милице и Стефан Лазаревића), али када су Турци освојили Скопље 1391/ ’92.и њему су наметнули данак, а умире у турском заточеништву.
Турски вазали још од пре Косова били су браћа Драгаши, господари источне Македоније и краљ Марко, господар Вардарске Македоније.
У БИЦИ НА РОВИНАМА КРАЉ МАРКО И ДРАГАШИ ГИНУ 1395. КАДА СУ ТУРЦИ РАТОВАЛИ ПРОТИВ ВЛАШКОГ ВОЈВОДЕ МИРЧЕТА. Тако Македонија улази у састав Турске државе.
СТРПЉИВОСТ У ОСВАЈАЊУ ЈЕ БИЛА НАЈВЕЋА ВРЛИНА И ПРЕДНОСТ ТУРАКА. После Косова, српске земље и босанска држава делила су два непријатеља- Турску и Угарску. Пошто су освојили Малу Азију и учврстили власт у источном Балкану Турци су нападали Босну и Угарску преко Саве и Дунава.
Турци су за кратко били заустављени после пораза у БИЦИ КОД АНГОРЕ 1402. ОД МОНГОЛСКОГ ХАНА ТАМЕРЛАНА. У поменутој бици учествовао је, као турски вазал, и кнез Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара.
ОН ЈЕ У ПОВРАТКУ СВРАТИО ДО ВИЗАНТИЈСКОГ ЦАРА У ЦАРИГРАД И ОД ЊЕГА ДОБИО ТИТУЛУ ДЕСПОТА. ТАКО ЈЕ ОН ПОСТАО ДЕСПОТ, А СРБИЈА ДЕСПОТОВИНА. ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ 1402-1427.
Истовремено је Стефан постао и вазал угарског краља Жигмунда добивши Мачву, Београд, који постаје престоница, и феудалне области у Угарској.
У време деспота Стефана Србија је доживела сјајан привредни полет нарочито у рударским центрима. То је био резултат мирнодопског стања, али и двоструког вазалства. Успео је да сузбије самовољу властеле, да изведе управну и војну реформу и учврсти централну власт.
О његовом животу и владавини знамо на основу његове биографије коју је написао Константин Филозоф. СТЕФАН ЈЕ ДЕСПОТОВИНУ ПРОШИРИО ЗА ОБЛАСТ БРАНКОВИЋА И ЗЕТУ БАЛШИЋА, ПОСЛЕ СМРТИ БАЛШЕ III БАЛШИЋА.
СРПСКА ДЕСПОТОВИНА У ВРЕМЕ СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА СЕ ПРОСТИРАЛА ИЗМЕЂУ САВЕ И ДУНАВА НА СЕВЕРУ И ЈАДРАНСКОГ МОРА НА ЈУГУ.
| ДЕСПОТ СТЕФАН- шесто дете и први син кнеза Лазара. Поучава га и песникиња ЈЕФИМИЈА- ЖЕНА ДЕСПОТА УГЉЕШЕ МРЊАВЧЕВИЋА, А О ЊЕГОВОМ ЖИВОТУ ПИШЕ КОНСТАНТИН ФИЛОЗОФ. КАО ТУРСКИ ВАЗАЛ УЧЕСТВУЈЕ У БИТКАМА НА РОВИНАМА-1495, КОД НИКОПОЉА 1496. (решио исход битке одузевши Угрима заставу) и КОД АНГОРЕ- 1402. (покушао да спасе заробљеног султана Бајазита).
РУДАРСКИ ЗАКОНИК ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА. МАНАСТИР МАНАСИЈА- КЊИЖЕВНО СЕДИШТЕ- “РЕСАВСКА ШКОЛА“ |
Деспота Стефана наследио је сестрић ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ 1427-1456., син Вука Бранковића.
Деспотовина је била у тешком положају услед турских напада, а пошто није био угарски вазал морао је да врати Београд па је приморан да одабере нову престоницу.
За нову престоницу он је одабрао једно место на Дунаву и изградио је у периоду 1430-1433.
ТО ЈЕ БИЛО СМЕДЕРЕВО.
ДЕСПОТОВИНА ЈЕ ПРВИ ПУТ ПАЛА ПОД ТУРКЕ 1439., А БИЋЕ ОБНОВЉЕНА 1444.Г.
Одлучујућу акцију против балканских државица започео је нови султан Мехмед II Освајач.
1453.г. он је освојио Цариград и коначно уништио Византијско царство, да би 1459.г. кренуо на Србију и лако је освојио. Деспотовином су владали Ђурађови наследници чији су међусобни раздори Турцима олакшали посао.
ТУРЦИ СУ ИЗ ВЛАШКЕ ПРОТЕРАЛИ ВЛАШКОГ ВОЈВОДУ ВЛАДА ДРАКУЛА, ПРОВАЛИЛИ У ЕРДЕЉ, АЛИ СУ СУЗБИЈЕНИ У БИЦИ КОД БРАШОВЕ 1432.
Majdanpek - online učionica istorije 