Прапостојбина Словена простирала се на територији од Балтичког мора на северу до Карпата на југу, на западу до слива реке Одре, а на истоку до средишњег тока реке Дњепра. Најстарији подаци о Словенима потичу од римских историчара од I и II века наше ере. Они их називају Венетима (Плиније Старији, Тацит, Птоломеј). Због пренасељености и недостатка обрадиве земље, али и под притиском других племена, Словени крећу у сеобе. Сеобе Словени трају до VII века. Селе се у три правца, на исток, запад и југ. Од оних који су кренули ка југу формира се скупина Јужних Словена који ће у V и почетком VI века населити обале доњег Дунава и касније се настанити између источних Алпа, Јадранског и Црног мора. Ту већ доспевају под утицај византијске културе и византијски писци остављају прве податке о њима. Од тада датирају и опширнији изворни подаци о њима.
Себама Словена настале су три групе словенских народа:
Јужни Словени
Срби, Хрвати, Словенци, Бугари, Македонци,
Источни Словени
Руси, Украјинци, Русини, Белоруси,
Западни Словени
Словаци, Чеси, Пољаци, Лужички Срби, Кашуби, Русини
Majdanpek - online učionica istorije 