Карло Велики

Карло Велики (лат. Carolus Magnus, фр. Charlemagne, нем. Karl der Große; Лијеж, 2. април 742 — Ахен, 28. јануар 814) је био франачки краљ од 768, краљ Италије од 774, а од 800. први цар Франачког царства и први цар у западној Европи након пропасти Западног римског царства три века раније.

Као син краља Пипина Малог и Бертраде од Лаона, наследио је свог оца и владао заједно са својим братом Карломаном, све до његове изненадне и необјашњене смрти 771. Карло Велики је наставио политику свог оца према папству и постао је његов заштитник, сломивши моћ Лангобарда у Италији и водивши рат против Сарацена, који су угрожавали његово царство из Шпаније. Током ове кампање Карло Велики је претрпео најтежи пораз у свом животу у бици код Ронсенвала 778. Такође је водио ратове и са народима са истока, уништивши аварску државу, а Саксонце је поразио и натерао их да пређу у хришћанство, уврстивши их у своје царство и тако је утро пут за каснију Отонску династију.

Назван је „оцем Европе“ (pater Europae)^[1], јер је његово царство ујединило већи део западне Европе први пут након пропасти Римског царства. Његова владавина је повезана са Каролиншком ренесансом, оживљавања уметности и културе. Француска и Немачка монархија сматрају своја краљевства наследницима царства Карла Великог.

Карло Велики је умро 814. након тринеастогодишње владавине Царством. Умро је у престоници Царства – Ахену у данашњој Немачкој.

Извор: Википедија