Арабљани су живели на Арабијском полуострву. Бавили су се номадским сточарством и помало трговином. Арапска племена су се често сукобљавала због недостатка воде у пустињи, које је било само у малобројним оазама. Оазе су контролисале богате племенске старешине – шеици.
Почетком 7. века трговац из града Меке Мухамед створио је нову веру – ислам. На арапском ислам значи покорност вољи божијој.
Према Мухамедовом учењу постоји само један бог – Алах. По том учењу целокупно друштво представља целину којом управља свемогући Бог, преносећи ученицима поруке преко пророка. Мухамед се представио као Алахов пророк. Ислам није укинуо класне разлике, али је наметао феудалцима обавезу да помажу сиротињу, тражио је строгу дисциплину од свих верника и имао одредбу светог рата – џихада против неверника. Захваљујући овој одредби арапски свет ће се касније веома брзо ширити.
Куран или Коран је света књига ислама, која садржи „Божије речи упућене Мухамеду“
Због односа према сиротињи Мухамед је стекао велики број присталица у Меки и тако постао опасност за владајућу аристократтију. Мухамед, стога 622. године бежи из Меке у Медину одакле уз помоћ бедуинских племена почиње обрачун са противницима. Мухамедов пребег у Медину назива се хиџра и од тог тренутка муслимани рачунају време.
У I половини 7. века Арабљани су завладали целим Арабијским полуострвом, Сиријом и Персијом. Освојен је Египат , северна Африка и Краљевина Визигота. Следећа на реду била је Франачка држава.
Прва владајућа династија Арапског калифата била је Омејада са центром у Дамаску са оснивачем Муавијом и трајала је од 661 – 750. године. Следећа је била династија Абасида – оснивач Абул Абас од 750 – 1258. године са седиштем у Багдаду.
Погледај Power point презентације:
I део ИСЛАМСКИ СВЕТ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
II део ИСЛАМСКИ СВЕТ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ