1. Критско, Микенско и хомерско доба

  Грци су насеелили јужни део Балканског полуострва између 2000. и 1400. гпне. дошавши из централне или источне Европе. На простору грчке Грци су затекли староседеоце Пелазге. Своју земљу Грци су називали Хеладом, а себе Хеленима. Назив Грци су им дали Римљани по једном малом племену из Епира са којим су најпре дошли у додир.

Пре доласка Грка на овом простору цветала је тзв. Критско – микенска култура или цивилизација. Она се поклапа са најстаријим културама египта и Месопотамије и трајала је у периоду од 3000. до 1200. гпне.

Критска култура: се развила на острву Криту. Назива се и минојска по легендарном критском краљу Миносу. Открио ју је енглески археолог Артур Еванс крајем 19. века. Он је ископавањима открио остатке градова Кносос и Фестос. У Кнососу су откривени остаци краљевске палате, а откривено је и тзв. линеарно А писме које никада није дешифровано. Становници крити највише су се бавили поморском трговином, зрмљорадњом и занатвом.

Микенска култура: је добила назив по граду Микени на полуострву Пелопонезу. Открио ју је немачки археолог Хајнрих Шлиман. Творци ове културе су ахајци – народ индоевропског порекла који је око 1400. гпне разорио критску државу. Поред Микене на Пелопонезу је постојало још неколико градова –држава попут пилоса, Тиринта и Орхамена. И овде је откривено писмо које никада није дешифрована, тзв. линеарно – б писмо. Најмонументални остаци микенске културе налазе се у Микени и то је тзв. Микенске палата – Мегарон у којој се налазе чувена лавља врата.

Најкрупнији догађај микенске епохе је Тројански рат. Према легенди Тројански рат је ибио због тога што је је лепи Парис – син тројанског краља Пријама отео прелепу Јелену, жену спартанског краља Менелаја. Због тога су се удружили сви грчки краљеви и предвођени микенским краљем Агамемноном, братом Менелајевима напали Троју. Опсада Троје трајала је 10 година. Најчувенији грчки јунак тројанског рата био је Ахил, а тројански Хектор. Троја је коначно заузета убацивањем легендарног дрвеног коња у чијој утроби су се налазили грчки јунаци.

Извор: http://novakovdusan.blog.rs/blog/novakovdusan/gradivo-petog-razreda