Majdanpek u ne mnogo poznatom delu Branislava Nušića „Kikandonska posla“. Ko nije procitao, toplo preporucujem. Nušic delo ovako pocinje, a kako ga zavrsava, procitajte sami….
„Милина је била како је све то лепо ишло у Мајданпеку[1] до пре неког времена. Као пред рајским вратима стекли су се ту сви народи: и Талијан са шиљатом брдом и хармоником под пазухом, и Влах са дебелом главом и украденом погачом у торби, и Немац са плавим очима и молитвеником под мишком, и Словак са прћастим носем и флашицом ракије у џепу, и кога ти ту још није било. И све је то лепо живело, као да је од једне мајке.
А око чега би и да се заваде? О веру се нису кршили, а политика им није ни присмрдила у мајданска окна. Они и не знају шта се овамо у Србији ради, не бирају посланика, не бирају кметове и сукметице, они и немају општине, не примају новине, па шта ће онда да их посвађа?
Но и иначе су све то красни и питоми људи; по цео дан раде у мајданским окнима као кртице, а по целу ноћ пију као рибе. Па ако је и до старешина, може се, с руком на срцу рећи да у и то красни људи. Ето, поп Пера! Једино што је он обратне нарави, тј. oн по цео дан пије као риба, а по целу ноћ рије у душек као кртица; али иначе свака га вера поштује и воли као…”
[1] Мајданпек до 1891. г. није припадао никаквој општини ни округу, нити су му становници имали каквих политичких прва. Ово је прича из старог живота тог места (Бранислав Нушић)
Цео текст можеш прочитати кликом на линк
Majdanpek - online učionica istorije 