Локалитет Праурија[i] налази се у самом кругу савременог Рудника бакра у Мајданпеку. Археолошка истражвања на локалитету Праурија, на основу затеченог стања, доказују остатке праисторијског али и саског рударења у Мајданпеку.
Праурија данас, преузето са panoramio.com, аутор Драгиша Пауновић
Пронађени камени рударски бат, на локалитету Праурија сврстан је у серију камених батова налажених на рудокопима енеолитског рудника на Рудној Глави. Пре почетка археолошких радова на Праурији, очекивали су се остаци рудника који би по свом значају и опсегу радова био у најмању руку једнак оном из Рудне Главе, ако не и већи. На самом терену, налази су непобитно указивали да се ту ради о старим рударским радовима. На жалост, сем пронађеног бата, и јасно уочљивих трагова људском руком испражњених канала кроз које је, ка површини, избијала бакроносна рудна жила, рударство каснијих периода – нарочито оно у последњих век и по – неповратнио је уништило покретне налазе које познајемо врло добро са Рудне Главе (коштане алатке, посуде, жртвенике). Иако су поменути бат и трагови испражњених канала једини налази, археолози су Праурију хронолошки изједначили са Рудном Главом, и самим тим проширили слику о енеолитском рударство и на подручје данашњег Мајданпека.
Камени рударски бат, Музеј у Мајданпеку, Археолошка збирка, Инв бр. А/1
Истражвања на локалитету Праурија, на основу затеченог стања, доказују остатке саског рударења у Мајданпеку. Мноштво подграда, оплата, као и трагова рада чекићем и длетом и остаци дрвених корита од липе која је служила као алатка за утовар и пренос руде, доказ су рударских радова већих димензија саског периода. Ова истраживања указују на евентуалну хипотезу да је Мајданпек, а не Брсково био први рудник средоњвековне Србије у који су дошли Саси из Јужне угарске и поставили темеље српског средњовековног рударства.
Праурија је рудокоп у чијој се околини и даље обављају савремени рударски радови. Недовољно истражен локалитет нестаће неповратно, не буду ли обављена опсежна археолошка истраживања.
[i] Паун Ес Дурлић сматра да име „Праурија“ потиче од старог назива за барут или експлозив „прао“, те га је превео као „Барутана“ и сада је то званични превод локалитета. Инг. Драгољуб Јовановић је полазећи од тога, да се на овој локацији рударило у прелазном периоду из каменог у метално доба, изнео дргачију теорију порекла назива „Праурија“. Пошто многи облици подсећају на прастаре рушевине јаловишта, он је становишта да је порекло назива кованица две речи „прастара урвина“ или „пра урвина“.
Славиша Јеремић