Посматрано са историјског аспекта, празновање Сретења у српском народу има дугу и богату традицију. Прославља се као верски празник, крсна слава и као Дан државности, односно уставности.
Прослава дана државности везује се за датум избијања Првог српског устанка, 2/15. фебруара 1804. године у Орашцу, под вођством Карађорђа Петровића.
Идеја о обележавању овог датума потекла је од министра Народне привреде Ђорђа Н. Генчића, 1903. године. Коначну одлуку о обележавању овог догађаја донео је краљ Петар I Карађорђевић, када је 1904. године, на стогодишњицу од избијања Првог српског устанка, по први пут уприличена и пригодна прослава.
Други догађај, који Србију повезује са овим датумом, је прослава доношења Првог устава кнежевине Србије, 1835. године у Крагујевцу.
Сретењски устав је био један од најмодернијих устава 19. века. Њњегов творац био је Димитрије Давидовић, а донет је на основу Белгијског устава из 1830. године, Француског устава из 1791. године и Повеље краљевине Француске из 1815. године. Сретењски устав донет је 2/15. фебруара 1835. гоине у Крагујевцу. Садржао је 142 члана и 14 поглавља, а због својих изузетних одлика, које по мишљењу великих сила нису биле у складу са развојним одликама ондашње Србије, био је на снази само месец дана.
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА ДРЖАВНОСТИ
Дан државности се у Србији обележава на различите начине. Како је то нерадни дан, у школама се углавном облежава дан раније и то посвећивањем првог наставног часа сећању на догађаје који су се догодили на Сретење.
Majdanpek - online učionica istorije 