Саву Немањића – Светог Саву смрт је затекла ван отаџбине, у бугарском граду – тадашњој престоници Трнову 27/ 14. јануара 1236. или 1235. године где се зауставио враћајући се са свог другог поклоничког путовања у Свету земљу. Датум његове смрти постао је празник читавих струка: просвете, здравства, занатства.. па и празник целог српског народа.
Празновање Светог Саве
Свети Сава је уживао велико поштовање за живота, па и после смрти. Народ га је засигурно славио и клањао се његовим моштима, а стварању култа допринели су црквени списи и житија настала недуго након смрти. О празновању Светог Саве у школама тешко је говорити поготово у време турске власти јер је школа слабо било. Тамо где их је било – код српског народа у Аустро-угарском царству немамо поузданих података о званичном прослављању Савиндана.
Први помен обележавања Савиндана као школске славе открио је Милорад Павић у уџбеницима српско-латинске школе Козачинског у Сремским Карловцима. Још 1735. на Савиндан изгледа да је била пракса да су ученици ослобођени наставе и позивају се да се моле светитељу и просветитељу Светом Сави да их заступа пред Богом. То је први писани траг о томе да се Свети Сава сматрао патроном школа, али то не значи да он то није био и раније. Стога је природно што је и прва Велика школа у Београду имала на звонима изливен лик Светог Саве.
У ослобођеној Србији Савиндан као школску славу озваничио је кнез Милош Обреновић својом наредбом 1823. године, а од 1827. обавеза прослављања наредбом је успостављена и за трговце. Кнез Михаило Обреновић је законом утврдиуо обавезу прослављања Савиндана као школске славе свих школа. Савиндан се славио све до 1945. године када је забележено да је свечано прослављен и на београдсјком универзитету и тој су прослави присуствовали нове комунистичке власти и сам Тито. Агитпроп је, међутим, издао директиву да се из прославе измести верски обред што је довело до секуларизације и престанка прослављања у Србији. За све то време Савиндан се прослављао у иностранству међу Србима који живе ван отаџбине.
Указима и законом након 1991. године Савиндан се опет прославља у нашим школама као школска слава. Пракса прослављања је различита.
Први помен обележавања Савиндана као школске славе открио је Милорад Павић у уџбеницима српско-латинске школе Козачинског у Сремским Карловцима. Још 1735. на Савиндан изгледа да је била пракса да су ученици ослобођени наставе и позивају се да се моле светитељу и просветитељу Светом Сави да их заступа пред Богом. То је први писани траг о томе да се Свети Сава сматрао патроном школа, али то не значи да он то није био и раније. Стога је природно што је и прва Велика школа у Београду имала на звонима изливен лик Светог Саве.
У ослобођеној Србији Савиндан као школску славу озваничио је кнез Милош Обреновић својом наредбом 1823. године, а од 1827. обавеза прослављања наредбом је успостављена и за трговце. Кнез Михаило Обреновић је законом утврдиуо обавезу прослављања Савиндана као школске славе свих школа. Савиндан се славио све до 1945. године када је забележено да је свечано прослављен и на београдсјком универзитету и тој су прослави присуствовали нове комунистичке власти и сам Тито. Агитпроп је, међутим, издао директиву да се из прославе измести верски обред што је довело до секуларизације и престанка прослављања у Србији. За све то време Савиндан се прослављао у иностранству међу Србима који живе ван отаџбине.
Указима и законом након 1991. године Савиндан се опет прославља у нашим школама као школска слава. Пракса прослављања је различита.
Више о Светом Сави погледај на следећем линку Свети Сава (Сава Немањић)
Majdanpek - online učionica istorije 