Рударством се на овим просторима човек бави преко 7000 година. Вема неповољни услови живота, неприступачност, дају нам за право да констаујемо – да није рудника, уска долина Малог Пека била би пуста, као што то и јесте када је рудник дуже време престајао са радом. Иако у Мајданпеку нису вршена систематска археолошка истраживања, на основу случајних налаза можемо констатовати остататке енеолитског рударства, присуства римљана, византинаца, средњовековних Саса, Турака, Аустријанаца, па све до савремених рудара данашњице.
Први помен Мајданпека у историјским изворима потиче из XVI века у облику Медани Пек. Ојконим Медани Пек, документован како у турским тако и у неким каснијим западним изворима – има у основи реч мед, „поуздано стари српски назив за бакар,“ и хидроним Пек који је највероватније грчког је порекла, и потиче од облика pékos са значењем «овчије руно», које су још древни Аргонаути полагали у корито реке ради испирања злата. Ова древна испирачка техника, задржала се међу становницима долине Пека све до скорашњих времена, али се данас користи углавном у туристичке сврхе. Са сличним називом, који и даље има за основу реч мед ово се насеље појављује и у западним изворима XVIII века. Тада постепено, почиње да га потискује конкурентни турски облик са основом на арапској речи madan („рудник, руда“), који је у Србији одомаћен у облику мајдан са истим значењем.
Савремени Мајданпек почео је да се развија од средине XIX века. Нагли развој рудника, а самим тим и насеља почео је средином XX века.
Друштвено-економски процеси, транзиција, довела је Мајданпек на ивицу пропасти. У ишчекивању приватизације рудника, Мајданпек пролази короз још једну фазу која прати рударска насеља, рад рудника – развој насеља, пропаст рудника – запуштање насеља, развој рудника – опстанак насеља.
Majdanpek - online učionica istorije 