Датуми за обележавање које препоручују међународне организације углавном су највећи проблеми човечанства данас. Зато смисао обележавања таквих датума јесте буђење одговорности и свести најмлађих на којима свет остаје. Тако је и међународни дан матерњих језика настао као последица чињенице да у последњих неколико деценија матерњи језици убрзано, чак рапидно, нестају. То се не односи само на језике који немају писмо, на дијалекте, нито само на језике чији говорници физички нестају, него и на језике са дугом културном традицијом и релативно великим бројем живих говорника. Отуда се родила потреба не само за датумом који би утицао на свест човечанства, него и за дисциплином која проучава и убрзано описује језике који су у нестајању – лингвистичка екологија.
Конкретан повод да 1999. године УНЕСКО прогласи, а Генерална скупштина Уједињених нација својом резолуцијом то потврди, 21. фебруар као Дан матерњих језика јесте догађај из Источног Пакистана (сада Бангладеша). Тог дана 1952. г. полиција и војска Источног Пакистана (сада Бангладеша) убиле су неколико бангладешких студената у Даки јер су протестовали што њихов језик није проглашен званичним језиком. У знак сећања на жртве овог протеста у Даки подигнут је Споменик мученицима који је постао симбол Дана матерњег језика. Неколико пута је рушен, и након тога добио је своју коначну верзију – четири рама који представљају четири настрадала студента и дупли рам који представља њихове мајке и земљу.
Додатни материјали могу се видети кликом на слику испод текста:
Додатни материјали могу се видети кликом на слику испод текста:
Majdanpek - online učionica istorije 